Др Снежана Томановић, научни саветник, руководилац је Групе за медицинску ентомологију, руководилац Центра изузетних вредности за зоонозе преношене храном и векторима и помоћник директора за науку и истраживање Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду од 2016. до 2020. и од 2023. године до данас. Завршила је Биолошки факултет Универзитета у Београду. На истом факултету је наставила и последипломске студије, магистрирала је 2004. године, а докторску дисертацију је одбранила 2009. године. Од 2005. је запослена на Институту за медицинска истраживања, а на Биолошком факултету Универзитета у Београду је акредитовани наставник на предмету Медицинска ентомологија на мастер студијама, и акредитовани ментор и предавач на докторским студијама. Област рада и интересовања др Снежане Томановић је медицинска ентомологија, са фокусом на истраживања крпеља као вектора и крпељима преносивих патогена. Бави се истраживањима таксономије,  геномике и протеомике крпеља као вектора, микробиологије и еко-епидемиологије крпељима преносивих патогена. Има искуство рада и руковођења на домаћим и међународним пројектима и преко 10 година искуства у координацији и пружању услуга за особе са убодом крпеља – ентомолошког прегледа крпеља и анализе присуства узрочника лајмске борелиозе у крпељима.
Публиковала је преко 50 радова у међународним часописима, рецензирала је преко 40 радова за међународне часописе и више међународних пројеката. Добитник је Награде града Београда за 2012. годину, као један од аутора монографије “Крпељи (Acari: Ixodidae, Argasidae) Србије“.

Ратко Сукара је доктор ветеринарске медицине и научни сарадник у Групи за медицинску ентомологију Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду. Докторирао је на Факултету ветеринарске медицине Универзитета у Београду. Његова научна област је епизоотиологија векторима преносивих болести. У фокусу научно-истраживачког рада др Ратка Сукаре су ензоотски трансмисиони циклуси векторима преносивих патогена. Овим истраживањима обухваћено је изучавање улоге крпеља као вектора и резервоара за различите патогене, те испитивање улоге различитих домаћина (првенствено дивље и домаће каниде) у ширењу и одржавању векторима преносивих патогена. Наведена истраживања представљају и основу за израду превентивних мера у циљу заштите здравља животиња и људи од болести које преносе вектори са фокусом на зоонозе. Има преко десет година искуства у обављању услуга за особе са убодом крпеља – ентомолошко испитивање крпеља и откривање узрочника лајмске борелиозе у паразитирајућим крпељима.

Душан Шкиљевић је доктор медицине, специјалиста дерматовенерологије са више од 20 година искуства на нивоу терцијарне здравствене заштите. Завршио је Медицински факултет Универзитета у Београду на коме је и докторирао и где је тренутно ванредни професор. Начелник је Другог мушког одељења на Клиници за дерматовенерологију Универзитетског Клиничког центра Србије, заменик директора исте клинике и представник Србије у Европској Академији за дерматологију и венерологију. Његова стручна експертиза везана за обим пројекта обухвата дерматопатологију, тешке инфекције, нежељене реакције на кожи, кожне лимфоме, и болести везивног ткива. Поред тога ужа специјалност му је лечење аутоимунских и полно преносивих болести, као и превенција и дијагностика различитих облика рака коже.

Др Драгана Марковић, научни саветник, молекуларни биолог и физиолог, стекла је академско звање доктора биолошких наука у области имунобиологије на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2010 године. Од 1997. године запослена је на Институту за медицинска истраживања Универзитета у Београду, у Групи за имунологију, а од марта 2025. у Групи за неуроендокринологију овог Института. Др Драгана Марковић је била ментор при изради 3 докторске дисертације, које су одбрањене на Универзитету у Београду, на Биолошком факултету (ментор, 2016. и 2017.) и на Медицинском факултету (коментор, 2018). У свом научном раду бави се истраживањима у области протеомике, испитивањем протеинске експресије, пост-транслационих модификација и биолошхих активности протеина, као и испитивањем природе ћелијских и молекулских интеракција у имунском и хематопоетском систему. Једно од поља интересовања је улога оксидативног стреса и инфламације у хематолошким малигнитетима и солидним туморима. Део истраживања др Драгане Марковић су молекуларни механизми у основи интеракција крпељ-патоген-домаћин, са посебним акцентом на антигенске и функционалне карактеристике протеина пљувачке крпеља, у контексту њихове потенцијалне примене за детекцију специфичних антитела домаћина, као маркера убода крпеља. Ова област интересовања утемељена је учешћем др. Марковић на пројекту „Ензоотски трансмисиони циклуси патогених микроорганизама које преносе крпељи“ (2011-2019, ОИ173006, руководилац др Снежана Томановић), и настављена кроз базична и примењена истраживања.

Горана Веиновић је магистра фармације, доктор медицинских наука у Групи за медицинску ентомологију Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду. Докторирала је на Фармацеутском факултету Универзитета у Београду из фармацеутске микробиологије а експериментални део докторске дисертације урадила је у Словенији у Лабораторији за дијагностику борелиозе и лептоспирозе на Медицинском факултету Универзитета у Љубљани као стипендиста Ерасмус Мундус. Њена главна област истраживања је микробиологија са акцентом на борелије узрочнике лајмске борелиозе. Њена истраживања усмерена су на: патогене и болести преношене крпељима, изолацију и култивацију борелија из различитог биолошког материјала, интеракције патогени-домаћини, антимикробне агенсе и антибиограм, испитивање утицаја различитих продуката и агенаса на бактерије ин витро и на молекуларну идентификацију и карактеризацију патогена које преносе крпељи. Заинтересована је за испитивање антимикробног дејства различитих супстанци природног порекла у циљу формулације универзалног препарата за локалну примену на кожи након убода крпеља а у циљу превенције лајмске борелиозе природним препаратом с обзиром на глобални раст антимикробне резистенције и прекомерне употребе антибиотика. Има преко осам година искуства у обављању услуга за особе са убодом крпеља – ентомолошко испитивање крпеља и откривање узрочника лајмске борелиозе у паразитирајућим крпељима. Члан је Етичког комитета за биомедицинска истраживања Фармацеутског факултета Универзитета у Београду.

Др сци. мед. Валентина Ћирковић је биолог, научни сарадник у Групи за медицинску ентомологију Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду. Завршила је Билошки факултет Универзитета у Београду, а докторирала на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Током своје вишегодишње каријере научног истраживача, стекла је знања из области молекуларне епидемиологије и филогенетске анализе различитих патогена. Као члан Групе бави се молекуларном еволуцијом крпељима преносивих патогена. Од почетка пандемије САРС-ЦоВ-2 у више наврата активно је учествовала у молекуларној дијагностици овог патогена у оквиру Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“.

Др сци. мед. Јасмина Полуга, доктор медицине, специјалиста за инфективне болести са 30 година искуства у раду са пацијентима. Завршила је Медицински факултет Универзитета у Београду, на истом је и докторирала где је тренутно ванредни професор. Запослена је у Клиници за инфективне и тропске болести Универзитетског клиничког центра Србије. Начелник је Одељења за инфекције нервног система, и у оквиру тога бави се неуроинфекцијама које преносе вектори (лајмска борелиоза, WНВ, крпељски енцефалитис и др.). У овом пројекту биц́е одговорна за клиничке манифестације проузроковане крпељима преносивих патогена, развој адекватних протокола који задовољавају клиничке захтеве, припрему саопштења за јавност и званичну комуникацију са заинтересованим странама и професионалцима, припрему штампаних материјала, организацију радионица, научних публикација и конференција.

Др Елизабета Ристановић, молекуларни биолог и физиолог, научни саветник и редовни професор на Универзитету одбране Војномедицинске академије (ВМА) у Београду. Начелница је одељења за микробну генетику и имунологију Института за микробиологију ВМА. Има дугогодишње искуство у микробној дијагностици зооноза, укључујуц́и болести преношене крпељима. У предложеном пројекту биц́е одговорна за серолошку детекцију крпељима преносивих патогена и изради адекватних протокола који задовољавају клиничке захтеве.

Др Корана Коцић је виши научни сарадник на Катедри за зоологију бескичмењака и ентомологију Биолошког факултета Универзитета у Београду. Докторирала је на истом факултету, а тренутно се бави истраживањима паразитоидних оса и њиховом улогом у биолошкој контроли штетних организама.

Експериментални део мастер рада реализовала је у Групи за медицинску ентомологију, где је истраживала проблематику крпеља и протеине из њихове пљувачке као потенцијалне кандидате за развој вакцина.

Током вишегодишње научне каријере стекла је знања и вештине из области филогенетске анализе различитих група бескичмењака, користећи традиционалне таксономске приступе у комбинацији са молекуларним методама. Учествовала је у бројним пројектима, кроз које је стекла богато искуство у теренском раду и другим видовима биолошких истраживања.

Др Каја Дамњановић, психолог, ванредни професор на Одељењу за психологију Филозофског факултета и виши научни сарадник Института за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду са експертизом когнитивне психологије и рационалног понашања и превентивног здравственог понашања. Осим што је плодан научник, она је успешан комуникатор науке, добитница је награде Друштва психолога Србије за популаризацију психолошке науке (2022). Ауторка је обука о комуникацији научних сазнања, за саопштавање научних откриц́а лаицима, доносиоцима одлука и јавности.

Дарко Михаљица је молекуларни биолог и физиолог, докторирао у области имунобиологије на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Запослен је као научни сарадник у Групи за медицинску ентомологију Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду. Његова главна област истраживања су молекуларни механизми у основи интеракција крпељ-патоген-домаћин, са посебним акцентом на антигенске и функционалне карактеристике протеина пљувачке крпеља. Поред базичних истраживања, упоредо ради на развоју нових дијагностичких и скрининг тестова, као и на идентификацији потенцијалних антигена за студије имунизације, које би за крајњи циљ имале развој вакцине за спречавање храњења крпеља и трансмисију патогена које они преносе. Такође је заинтересован за проналазак нових формулација терапеутика развијених на бази крпељских биомолекула, а који би се могли применити у лечењу различитих поремећаја имунског система и хемостазе, али и других болести, попут тумора и инфекција. Има преко десет година искуства у обављању услуга ентомолошког испитивања крпеља и откривања узрочника лајмске борелиозе у паразитирајућим крпељима.

Милица Куручки, биолог, завршила је Биолошки факултета Универзитета у Београду, на коме је трненутно докторанд на Катедри за екологију животиња и зоогеграфију. Њена улога у оквиру пројекта односи се на истраживање активности узорковања крпеља, и молекуларне и еколошке анализе.

Јован Малинић, доктор медицине, завршио је Медицински факултет Универзитета у Београду где је и је магистрирао. На истом факултету тренутно је на докторским студијама, и клинички асистент. Има дугогодишње искуство у лечењу и превенцији болести као што су: лајмска борелиоза, маларија, трихинелоза, клостридија, херпес зостер, хепатитис Ц, хепатитис Б, актиномикоза. Допринос који медицинским наукама пружа, огледа се у спровођењу истраживања која за циљ имају управо унапређење клиничке праксе.