Najvažnije je ukloniti krpelja pravilno i što pre kako bi se smanjio rizik od prenošenja infekcije. Krpelj se pravilno uklanja mehanički, pincetom ili napravom za vađenje bez prethodne upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava (ulje, aceton, alkohol, lak za nokte, kreme, slani rastvor i sl.). Uhvatite krpelja dezinfikovanom pincetom neposredno uz površinu kože i laganim povlačenjem izvucite krpelja. Nakon toga dezinfikujete mesto uboda sa 70% etanolom a izvađenog krpelja možete sačuvati u npr. plastičnoj ili staklenoj bočici za analizu krpelja.

Na našim prostorima procenat zaraženih krpelja se kreće od 20 do 30%. Ovaj procenat varira u zavisnosti od sezone, razvojnog stadijuma krpelja, lokaliteta i drugih faktora. Samo određene vrste krpelja prenose borelije, nisu svi krpelji inficirani borelijama, i neće ubod svakog inficiranog krpelja dovesti do razvoja bolesti. Što je duže krpelj pričvršćen za kožu to je veći rizik od prenošenja infekcije, a smatra se da je rizik minimalan ukoliko se krpelj ukloni tokom prvih 24 sata od kačenja.

Analiza krpelja nije dijagnostička procedura i nije obavezni deo dijagnostike bolesti. Međutim, kompletnom analizom, koja ne podrazumeva samo podatak da li je patogen prisutan ili ne već uključuje određivanje vrste i stadijuma krpelja, procenu vremena koje je krpelj proveo parazitirajući kao i da li je krpelj oštećen prilikom uklanjanja, procenjuje se rizik od prenošenja uzročnika bolesti na ljude. Svi ovi podaci mogu biti značajni lekaru u daljem praćenju toka eventualne infekcije i planiranoj terapiji.

Ne, preporuka je da se antibiotik ne pije preventivno osim u slučajevima kada lekar iz opravdanih razloga odluči drugačije. Antibiotici se uzimaju isključivo ukoliko ih je prepisao lekar. Samoinicijativna i neopravdana upotreba antibiotika može dovesti do razvoja rezistencije bakterija i neefikasnosti antibiotika u terapiji bolesti. Ukoliko je nalaz krpelja pozitivan na borelije ili neki drugi patogen, obratite se svom lekaru opšte prakse, koji će vas savetovati o mogućim simptomima bolesti koji se mogu javiti u periodu do 6 nedelja od dana uboda krpelja. Ukoliko je potrebno lekar će Vam propisati odgovarajući antibiotik za odgovarajući patogen.

Lajmska borelioza je oboljenje ljudi i domaćih životinja čije uzročnike, spiralne bakterije iz kompleksa Borrelia burgodoferi sensu lato, prenose krpelji iz roda Ixodes. To je multisistemsko oboljenje koje najčešće zahvata kožu, zglobove, nervni sistem i/ili srce. Bolest se javlja u tri faze:

Faza I – rana lokalna infekcija, karakteriše se u najvećem broju slučajeva pojavom prstenastog crvenila (erythema migrans) na koži koje se širi oko mesta uboda, nekoliko dana ili nedelja nakon infekcije. Od propratnih simptoma mogu da se jave temperatura, umor, malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Ubod krpelja je bezbolan i može proći neopaženo, zato je pojava karakterističnog crvenila kože, drugog crvenila ili osipa na koži koje se širi tokom vremena, znak da se obratite lekaru.

Faza II – rana diseminovana infekcija u toku koje mogu biti zahvaćeni koža, nervni sistem, zglobovi i/ili srce, nastupa nekoliko nedelja ili meseci nakon infekcije.

Faza III – kasna zahvaćenost nervnog sistema, zlobova ili kože, koja se javlja nakon više meseci ili godina.

Da, krpelji mogu da prenesu više različitih patogena (bakterije, virusi, protozoe) izazivača raznih bolesti (rikecioza, krpeljski encefalitis-TBE, anaplazmoza, erlihioza, babezioza…). Najzastupljeniji simptomi pojave ovih bolesti su povišena telesna temperatura i ospa, tako da je veoma važno lekaru opšte prakse naglasiti da ste imali ubod krpelja 4-6 nedelja pre pojave tegoba.

Ako dođe do novog uboda krpelja zaraženog borelijama, možete ponovo oboleti, što znači da imunitet nije dugotrajan.