Dr Snežana Tomanović, naučni savetnik, rukovodilac je Grupe za medicinsku entomologiju, rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za zoonoze prenošene hranom i vektorima i pomoćnik direktora za nauku i istraživanje Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu od 2016. do 2020. i od 2023. godine do danas. Završila je Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu je nastavila i poslediplomske studije, magistrirala je 2004. godine, a doktorsku disertaciju je odbranila 2009. godine. Od 2005. je zaposlena na Institutu za medicinska istraživanja, a na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu je akreditovani nastavnik na predmetu Medicinska entomologija na master studijama, i akreditovani mentor i predavač na doktorskim studijama. Oblast rada i interesovanja dr Snežane Tomanović je medicinska entomologija, sa fokusom na istraživanja krpelja kao vektora i krpeljima prenosivih patogena. Bavi se istraživanjima taksonomije,  genomike i proteomike krpelja kao vektora, mikrobiologije i eko-epidemiologije krpeljima prenosivih patogena. Ima iskustvo rada i rukovođenja na domaćim i međunarodnim projektima i preko 10 godina iskustva u koordinaciji i pružanju usluga za osobe sa ubodom krpelja – entomološkog pregleda krpelja i analize prisustva uzročnika lajmske borelioze u krpeljima.
Publikovala je preko 50 radova u međunarodnim časopisima, recenzirala je preko 40 radova za međunarodne časopise i više međunarodnih projekata. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za 2012. godinu, kao jedan od autora monografije “Krpelji (Acari: Ixodidae, Argasidae) Srbije“.

Ratko Sukara je doktor veterinarske medicine i naučni saradnik u Grupi za medicinsku entomologiju Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Njegova naučna oblast je epizootiologija vektorima prenosivih bolesti. U fokusu naučno-istraživačkog rada dr Ratka Sukare su enzootski transmisioni ciklusi vektorima prenosivih patogena. Ovim istraživanjima obuhvaćeno je izučavanje uloge krpelja kao vektora i rezervoara za različite patogene, te ispitivanje uloge različitih domaćina (prvenstveno divlje i domaće kanide) u širenju i održavanju vektorima prenosivih patogena. Navedena istraživanja predstavljaju i osnovu za izradu preventivnih mera u cilju zaštite zdravlja životinja i ljudi od bolesti koje prenose vektori sa fokusom na zoonoze. Ima preko deset godina iskustva u obavljanju usluga za osobe sa ubodom krpelja – entomološko ispitivanje krpelja i otkrivanje uzročnika lajmske borelioze u parazitirajućim krpeljima.

Dušan Škiljević je doktor medicine, specijalista dermatovenerologije sa više od 20 godina iskustva na nivou tercijarne zdravstvene zaštite. Završio je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu na kome je i doktorirao i gde je trenutno vanredni profesor. Načelnik je Drugog muškog odeljenja na Klinici za dermatovenerologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, zamenik direktora iste klinike i predstavnik Srbije u Evropskoj Akademiji za dermatologiju i venerologiju. Njegova stručna ekspertiza vezana za obim projekta obuhvata dermatopatologiju, teške infekcije, neželjene reakcije na koži, kožne limfome, i bolesti vezivnog tkiva. Pored toga uža specijalnost mu je lečenje autoimunskih i polno prenosivih bolesti, kao i prevencija i dijagnostika različitih oblika raka kože.

Dr Dragana Marković, naučni savetnik, molekularni biolog i fiziolog, stekla je akademsko zvanje doktora bioloških nauka u oblasti imunobiologije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2010 godine. Od 1997. godine zaposlena je na Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, u Grupi za imunologiju, a od marta 2025. u Grupi za neuroendokrinologiju ovog Instituta. Dr Dragana Marković je bila mentor pri izradi 3 doktorske disertacije, koje su odbranjene na Univerzitetu u Beogradu, na Biološkom fakultetu (mentor, 2016. i 2017.) i na Medicinskom fakultetu (komentor, 2018). U svom naučnom radu bavi se istraživanjima u oblasti proteomike, ispitivanjem proteinske ekspresije, post-translacionih modifikacija i biološhih aktivnosti proteina, kao i ispitivanjem prirode ćelijskih i molekulskih interakcija u imunskom i hematopoetskom sistemu. Jedno od polja interesovanja je uloga oksidativnog stresa i inflamacije u hematološkim malignitetima i solidnim tumorima. Deo istraživanja dr Dragane Marković su molekularni mehanizmi u osnovi interakcija krpelj-patogen-domaćin, sa posebnim akcentom na antigenske i funkcionalne karakteristike proteina pljuvačke krpelja, u kontekstu njihove potencijalne primene za detekciju specifičnih antitela domaćina, kao markera uboda krpelja. Ova oblast interesovanja utemeljena je učešćem dr. Marković na projektu „Enzootski transmisioni ciklusi patogenih mikroorganizama koje prenose krpelji“ (2011-2019, OI173006, rukovodilac dr Snežana Tomanović), i nastavljena kroz bazična i primenjena istraživanja.

Gorana Veinović je magistra farmacije, doktor medicinskih nauka u Grupi za medicinsku entomologiju Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu. Doktorirala je na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz farmaceutske mikrobiologije a eksperimentalni deo doktorske disertacije uradila je u Sloveniji u Laboratoriji za dijagnostiku borelioze i leptospiroze na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani kao stipendista Erasmus Mundus. Njena glavna oblast istraživanja je mikrobiologija sa akcentom na borelije uzročnike lajmske borelioze. Njena istraživanja usmerena su na: patogene i bolesti prenošene krpeljima, izolaciju i kultivaciju borelija iz različitog biološkog materijala, interakcije patogeni-domaćini, antimikrobne agense i antibiogram, ispitivanje uticaja različitih produkata i agenasa na bakterije in vitro i na molekularnu identifikaciju i karakterizaciju patogena koje prenose krpelji. Zainteresovana je za ispitivanje antimikrobnog dejstva različitih supstanci prirodnog porekla u cilju formulacije univerzalnog preparata za lokalnu primenu na koži nakon uboda krpelja a u cilju prevencije lajmske borelioze prirodnim preparatom s obzirom na globalni rast antimikrobne rezistencije i prekomerne upotrebe antibiotika. Ima preko osam godina iskustva u obavljanju usluga za osobe sa ubodom krpelja – entomološko ispitivanje krpelja i otkrivanje uzročnika lajmske borelioze u parazitirajućim krpeljima. Član je Etičkog komiteta za biomedicinska istraživanja Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Dr sci. med. Valentina Ćirković je biolog, naučni saradnik u Grupi za medicinsku entomologiju Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu. Završila je Biloški fakultet Univerziteta u Beogradu, a doktorirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom svoje višegodišnje karijere naučnog istraživača, stekla je znanja iz oblasti molekularne epidemiologije i filogenetske analize različitih patogena. Kao član Grupe bavi se molekularnom evolucijom krpeljima prenosivih patogena. Od početka pandemije SARS-CoV-2 u više navrata aktivno je učestvovala u molekularnoj dijagnostici ovog patogena u okviru Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“.

Dr sci. med. Jasmina Poluga, doktor medicine, specijalista za infektivne bolesti sa 30 godina iskustva u radu sa pacijentima. Završila je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, na istom je i doktorirala gde je trenutno vanredni profesor. Zaposlena je u Klinici za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Načelnik je Odeljenja za infekcije nervnog sistema, i u okviru toga bavi se neuroinfekcijama koje prenose vektori (lajmska borelioza, WNV, krpeljski encefalitis i dr.). U ovom projektu biće odgovorna za kliničke manifestacije prouzrokovane krpeljima prenosivih patogena, razvoj adekvatnih protokola koji zadovoljavaju kliničke zahteve, pripremu saopštenja za javnost i zvaničnu komunikaciju sa zainteresovanim stranama i profesionalcima, pripremu štampanih materijala, organizaciju radionica, naučnih publikacija i konferencija.

Dr Elizabeta Ristanović, molekularni biolog i fiziolog, naučni savetnik i redovni profesor na Univerzitetu odbrane Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu. Načelnica je odeljenja za mikrobnu genetiku i imunologiju Instituta za mikrobiologiju VMA. Ima dugogodišnje iskustvo u mikrobnoj dijagnostici zoonoza, uključujući bolesti prenošene krpeljima. U predloženom projektu biće odgovorna za serološku detekciju krpeljima prenosivih patogena i izradi adekvatnih protokola koji zadovoljavaju kliničke zahteve.

Dr Korana Kocić je viši naučni saradnik na Katedri za zoologiju beskičmenjaka i entomologiju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Doktorirala je na istom fakultetu, a trenutno se bavi istraživanjima parazitoidnih osa i njihovom ulogom u biološkoj kontroli štetnih organizama.

Eksperimentalni deo master rada realizovala je u Grupi za medicinsku entomologiju, gde je istraživala problematiku krpelja i proteine iz njihove pljuvačke kao potencijalne kandidate za razvoj vakcina.

Tokom višegodišnje naučne karijere stekla je znanja i veštine iz oblasti filogenetske analize različitih grupa beskičmenjaka, koristeći tradicionalne taksonomske pristupe u kombinaciji sa molekularnim metodama. Učestvovala je u brojnim projektima, kroz koje je stekla bogato iskustvo u terenskom radu i drugim vidovima bioloških istraživanja.

Dr Kaja Damnjanović, psiholog, vanredni profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta i viši naučni saradnik Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa ekspertizom kognitivne psihologije i racionalnog ponašanja i preventivnog zdravstvenog ponašanja. Osim što je plodan naučnik, ona je uspešan komunikator nauke, dobitnica je nagrade Društva psihologa Srbije za popularizaciju psihološke nauke (2022). Autorka je obuka o komunikaciji naučnih saznanja, za saopštavanje naučnih otkrića laicima, donosiocima odluka i javnosti.

Darko Mihaljica je molekularni biolog i fiziolog, doktorirao u oblasti imunobiologije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zaposlen je kao naučni saradnik u Grupi za medicinsku entomologiju Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu. Njegova glavna oblast istraživanja su molekularni mehanizmi u osnovi interakcija krpelj-patogen-domaćin, sa posebnim akcentom na antigenske i funkcionalne karakteristike proteina pljuvačke krpelja. Pored bazičnih istraživanja, uporedo radi na razvoju novih dijagnostičkih i skrining testova, kao i na identifikaciji potencijalnih antigena za studije imunizacije, koje bi za krajnji cilj imale razvoj vakcine za sprečavanje hranjenja krpelja i transmisiju patogena koje oni prenose. Takođe je zainteresovan za pronalazak novih formulacija terapeutika razvijenih na bazi krpeljskih biomolekula, a koji bi se mogli primeniti u lečenju različitih poremećaja imunskog sistema i hemostaze, ali i drugih bolesti, poput tumora i infekcija. Ima preko deset godina iskustva u obavljanju usluga entomološkog ispitivanja krpelja i otkrivanja uzročnika lajmske borelioze u parazitirajućim krpeljima.

Milica Kuručki, biolog, završila je Biološki fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kome je trnenutno doktorand na Katedri za ekologiju životinja i zoogegrafiju. Njena uloga u okviru projekta odnosi se na istraživanje aktivnosti uzorkovanja krpelja, i molekularne i ekološke analize.

Jovan Malinić, doktor medicine, završio je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu gde je i je magistrirao. Na istom fakultetu trenutno je na doktorskim studijama, i klinički asistent. Ima dugogodišnje iskustvo u lečenju i prevenciji bolesti kao što su: lajmska borelioza, malarija, trihineloza, klostridija, herpes zoster, hepatitis C, hepatitis B, aktinomikoza. Doprinos koji medicinskim naukama pruža, ogleda se u sprovođenju istraživanja koja za cilj imaju upravo unapređenje kliničke prakse.