Најважније је уклонити крпеља правилно и што пре како би се смањио ризик од преношења инфекције. Крпељ се правилно уклања механички, пинцетом или направом за вађење без претходне употребе било каквих хемијских средстава (уље, ацетон, алкохол, лак за нокте, креме, слани раствор и сл.). Ухватите крпеља дезинфикованом пинцетом непосредно уз површину коже и лаганим повлачењем извуците крпеља. Након тога дезинфикујете место убода са 70% етанолом а извађеног крпеља можете сачувати у нпр. пластичној или стакленој бочици за анализу крпеља.

На нашим просторима проценат заражених крпеља се креће од 20 до 30%. Овај проценат варира у зависности од сезоне, развојног стадијума крпеља, локалитета и других фактора. Само одређене врсте крпеља преносе борелије, нису сви крпељи инфицирани борелијама, и неће убод сваког инфицираног крпеља довести до развоја болести. Што је дуже крпељ причвршћен за кожу то је већи ризик од преношења инфекције, а сматра се да је ризик минималан уколико се крпељ уклони током првих 24 сата од качења.

Анализа крпеља није дијагностичка процедура и није обавезни део дијагностике болести. Међутим, комплетном анализом, која не подразумева само податак да ли је патоген присутан или не већ укључује одређивање врсте и стадијума крпеља, процену времена које је крпељ провео паразитирајући као и да ли је крпељ оштећен приликом уклањања, процењује се ризик од преношења узрочника болести на људе. Сви ови подаци могу бити значајни лекару у даљем праћењу тока евентуалне инфекције и планираној терапији.

Не, препорука је да се антибиотик не пије превентивно осим у случајевима када лекар из оправданих разлога одлучи другачије. Антибиотици се узимају искључиво уколико их је преписао лекар. Самоиницијативна и неоправдана употреба антибиотика може довести до развоја резистенције бактерија и неефикасности антибиотика у терапији болести. Уколико је налаз крпеља позитиван на борелије или неки други патоген, обратите се свом лекару опште праксе, који ће вас саветовати о могућим симптомима болести који се могу јавити у периоду до 6 недеља од дана убода крпеља. Уколико је потребно лекар ће Вам прописати одговарајући антибиотик за одговарајући патоген.

Лајмска борелиоза је обољење људи и домаћих животиња чије узрочнике, спиралне бактерије из комплекса Borrelia burgodoferi sensu lato, преносе крпељи из рода Ixodes. То је мултисистемско обољење које најчешће захвата кожу, зглобове, нервни систем и/или срце. Болест се јавља у три фазе:

Фаза I – рана локална инфекција, карактерише се у највећем броју случајева појавом прстенастог црвенила (ерyтхема мигранс) на кожи које се шири око места убода, неколико дана или недеља након инфекције. Од пропратних симптома могу да се јаве температура, умор, малаксалост, главобоља, болови у мишићима и зглобовима. Убод крпеља је безболан и може проћи неопажено, зато је појава карактеристичног црвенила коже, другог црвенила или осипа на кожи које се шири током времена, знак да се обратите лекару.

Фаза II – рана дисеминована инфекција у току које могу бити захваћени кожа, нервни систем, зглобови и/или срце, наступа неколико недеља или месеци након инфекције.

Фаза III – касна захваћеност нервног система, злобова или коже, која се јавља након више месеци или година.

Да, крпељи могу да пренесу више различитих патогена (бактерије, вируси, протозое) изазивача разних болести (рикециоза, крпељски енцефалитис-ТБЕ, анаплазмоза, ерлихиоза, бабезиоза…). Најзаступљенији симптоми појаве ових болести су повишена телесна температура и оспа, тако да је веома важно лекару опште праксе нагласити да сте имали убод крпеља 4-6 недеља пре појаве тегоба.

Ако дође до новог убода крпеља зараженог борелијама, можете поново оболети, што значи да имунитет није дуготрајан.